Mediji za građane, građani za medije

Institut za medije predstavio je 23. novembra na regionalnoj konferenciji “Mediji za građane, građani za medije” u Novom Sadu  rezultate istraživanja čiji je fokus bio na desetogodišnjem iskustvu sa predmetom medijska pismenost u školama u Crnoj Gori. Konferencija je bila posvećena medijskoj pismenosti i na njoj je prezentovan pregled stanja na tom polju u pet država regiona, Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Makediniji i Srbiji.

Iako je Crna Gora još 2008. godine, medju prvim zemljama bivše Jugoslavije uvela predmet medijska pismenost u gimnazijama, rezultati desetogodišnje prakse nijesu ohrabrujući. Istraživanje ukazuje na pad interesovanja učenika srednjih škola za taj predmet sa 256 u prviim godinama nastave na svega 60 u školskoj 2017/2018. godini.

Medijska pismenost je pružena kao mogućnost učenicima gimnazija, ne i srednjih stručnih škola. Predmet je jednogodišnji i izučava se u drugom i trećem razredu. Zavod za školstvo je u poslednje tri godine organizovao obuke za 137 profesora srednjih škola za nastavu iz medijske i informacione pismenosti.

Institut za medije je obavio 13 intervjua sa profesorima medijske pismenosti, univerzitetskim profesorima, inicijatorima uvođenja tog predmeta u škole, predstavnicima Zavoda za školstvo. Iazovi koji su se pojavili u nastavi su: neopremljenost škola potrebnom tehničkom opremom (pojedine škole nemaju ni pristojnu internet konekciju), odsustvo motiva nastavnika, zastarjelost ili nedostatak literature za nastavu, nedovoljna promocija predmeta medijska pismenost u školama.

Interesovanje učenika za predmet opada iz godine u godinu o prema zvaničnim podacima ono je danas  četiri puta manje nego prije deceniju. Anketa sprovedena u sedam škola u Crnoj Gori,  među 144 učenika, ukazala je na neznatne razlike u percepciji važnosti uticaja medija na dešavanja u društvu, te da oni koji biraju predmet medijsku pismenost već imaju izgrađen stav o njegovom značaju. Preko 43 odsto anketiranih srednjoškolaca je kazalo da predmet bira jer nudi korisna znanja za opštu kulturu i dalje obrazovanje. Oko 26 procenata djece takvim izborom želi da razvije kritičko mišljenje i isti takav odnos prema medijima. Svega 8 odsto srednjoškolaca je biralo predmet, jer je nastava na njemu kvalitetno organizovana, zbog čega 72 procenta smatra da bi nastavu trebalo bolje pripremiti i to kroz praktičan rad sa medijima, saradnju sa civilnim društvom, te kroz bolju tehničku opremljenost škola i korišćenje novih tehnologija.

Nedostatak institucionalnog i strateškog okvira, pad pohađanja nastave, kvalitet obuke nastavnog kadra, izborni karakter predmeta, njegova ekskluzivnost na srednje škole opšteg obrazovanja, zabrinjavajući rezultati crnogorskih srednjoškolaca na PISA testiranju kao i nizak indeks medijske pismenosti (Indeks medijske pismenosti Fondacije za otvoreno društvo, Crnu Goru svrstava na 31. od 35 država u svijetu), ukazuju na potrebu sistemskog djelovanja.

Iako je prijem i ideja medijske pismenosti prvenstveno kroz uvođenje predmeta medijska pismenost u gimnazije imala veliku potporu Ministarstvu prosvjete, institucije se ne mogu pohvaliti bogatim strateškim i zakonodavnim okvirom kada je u pitanju ova oblast.  Nedostatak strategije u oblasti medijske i informacione pismenosti pozicionira Crnu Goru među zemlje koje su na osnovnom nivou razvijenosti medijske i informacione pismenosti. Zakoni Crne Gore štite slobodu izražavanja i zagovaraju razvoj profesionalizma i demokratije kao i zaštitu djece i omladine od štetnog uticaja medijskih sadržaja. Međutim, osim indirektnog prepozavanja teme i njene veze sa konceptom medijske pismenosti konkretniji sistematičan rad u ovoj oblasti je izostao, zaključak je ekspertkinje Jelene Perović, citiran u našem istraživanju.

Istraživanje je provedeno u okviru regionlanog projekta „Mediji za građane, građani za medije“,  koji će u naredne tri godine afirmisati medijsku pismenosti u zemljama Zapadnog Balkana: Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. Projekat provodi sedam organizacija regiona posvećenih unapređenju medija, među kojima je i Institut za medije.