Ništa ne može da naruši integritet novinara ako posao obavlja profesionalno

U eri društvenih mreža, kada je dezinformacija više nego ikada u istoriji, glavno pitanje je kom donosiocu informacija verovati jer, kako piše nekadašnji glavni urednik britanskog lista The Guardian Alan Rusbridger - ništa u životu ne funkcioniše bez činjenica
Piše: Žarka Radoja, novinarka 
Podgorica, 1. novembra 2021. -  Kada sam poslednji put razgovarala sa novinarkom Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) u Srbiji, Draganom Pećo, pitala sam šta je to integritet. Uz nekoliko za nju važnih stavki, među kojima su rad u javnom interesu i istrajavanje u istinitosti, zaključila je da ništa ne sme da utiče na novinare da ne rade po pravilima profesije. 

Dragana Pećo je u poslednjih nekoliko nedelja za svoj dugogodišnji istraživački rad, koji je kulminirao otkrićima u okviru međunarodnog projekta istraživačkog novinarstva „Pandorini papiri“, dobila dve nagrade – za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” i za profesionalni integritet fondacije "Katarina Preradović".

Ova mlada, uspešna novinarka nagrade je posvetila studentima i studentkinjama novinarstva “koji će sutra biti na mom mestu”. “Njima želim okruženje takvo da svoj posao mogu da rade profesionalno i slobodno i da im za to ne bude potrebna hrabrost”, napisala je Pećo. 

Samo nekoliko godina ranije, u okviru regionalnog projekta “Nevidljivo nasilje: Priče iz redacije” veći deo novinara i novinarki iz zemalja Zapadnog Balkana tražio je da ostane anoniman kako bi mogli govoriti o pritiscima sa kojima se susreću u obavljanju svog posla unutar redakcije i o radnim uslovima. Postavlja se pitanje kako se u takvom radom okruženju izboriti za to čuveno “pravo javnosti da zna”. 

Mnogo je razloga zbog kojih se krše pravila profesije. Politička kontrola. Interes vlasnika. Finansijski uticaji. Zavisna uređivačka politika. Zabrana pisanja o određenim temama. Nedovoljan broj zaposlenih. Previše posla, premalo vremena za rad. Niske zarade. Sprega političkog i ekonomskog pritiska ponizila je profesiju i dovela novinarstvo do irelevantnosti. 

U takvim uslovima činjenice su često izvrnute, vesti nepotpune, a ono što bi trebale biti informacije ciljano ili ne, postaju dezinformacije. 

Posledice se osete u svakom segmentu funkcionisanja društva jer mediji utiču na glavne demokratske procese, ali i na oblikovanje mišljenja, uverenja i stajališta. 

U vreme velikih kriza, poput rata ili pandemije koju upravo prolazi svet, posledice neprofesionalnog izveštavanja neretko se mere u ljudskim životima. 

U eri društvenih mreža, kada je dezinformacija više nego ikada u istoriji, glavno pitanje je kom donosiocu informacija verovati jer, kako piše nekadašnji glavni urednik britanskog lista The Guardian Alan Rusbridger (Canongate, 2020) - ništa u životu ne funkcioniše bez činjenica. 

Čini se da su to, bar u ovom trenutku, na kraju ipak mediji. Niz istraživanja urađenih tokom pandemije pokazala su da su se građani u kriznim situacijama vratili medijima koji im daju tačne i proverene informacije. 

"Ovo može biti privremeni efekat, ali u gotovo svim zemljama vidimo da publika više ceni tačne i pouzdane izvore vesti", rekao je glavni autor istraživanja digitalnih vesti za 2021. godinu Instituta Rojters Nik Njuman i naglasio da je u vreme pandemije poverenje u medije poraslo za šest poena, odnosno da je 44 odsto. 

Iako su društvene mreže glavni konektor sa medijima, poverenje u vesti preko društvenih mreža je na vrlo niskom nivou - 24 posto. Došlo je do postepenog porasta zabrinutosti zbog dezinformacija, iako se postotak jako razlikuje od zemlje do zemlje, od 82 posto u Brazilu do 37 posto u Nemačkoj. 

Poslednjih meseci novinari širom sveta su objavili niz istraživačkih priča koje su promenile tok zvaničnih istraga i pokrenule određene procese. 

Od istrage Njujork Tajmsa o poslednjem napadu dronom u Avganistanu, za koji se ispostavilo da je ubio 10 civila, a ne saradnike Islamske države, kako je najpre objavila američka vojska pa zatim priznala grešku, preko već pomenutih Pandorinih papira koji su otkrili čitav niz ofšor kompanija preko kojih veliki broj javnih ličnosti izbegava plaćanje poreza, do istrage međunarodne grupe novinara o nasilju nad izbeglicama na spoljnim granicama EU, zbog kojih su Grčka i Hrvatska prvi put najavile interne istrage. 

Dvoje novinara su u oktobru dobili Nobelovu nagradu za mir – Maria Resa i Dmitrij Muratov. 

Dok smo razgovarale za knjigu o integritetu u novinarstvu (CZKD 2021.) o tome kako se nosi sa napadima, sagovornica s početka teksta je kratko odgovorila da ništa ne može da naruši integritet novinara ako posao obavlja profesionalno. 

Dragana Pećo još uvek ne zna ko joj je provalio u stan. Istraga traje već četiri godine.