Sprječavanje krize mentalnog zdravlja u medijima

autorka: Hana Storm, direktorica Mreže za etičko novinarstvo, London
izvor: https://www.project-syndicate.org/

Podgorica, 21. maja 2020. - Mnogi novinari su bili pod stresom ili na ivici izgaranja još i prije pandemije Kovida-19. Kako kriza istovremeno povećava pritisak na redakcije i mijenja decenijama stare novinarske prakse, rizici po
mentalno zdravlje novinara se povećavaju.


LONDON - Ništa tako dobro ne ističe značaj pouzdanih vijesti kao kriza. A ipak, dok su novinari uslijed pandemije pod sve većim pritiskom da prenesu pouzdane novosti, pandemija Kovida -19 je takođe izmijenila njihovu djelatnost i transformisala njihove uslove rada. Ne treba potcjenjivati uticaj takvog stresa na mentalno zdravlje novinara.

Čak i prije pandemije Kovida-19, mnogi novinari su bili pod stresom ili na ivici izgaranja. Udarne vijesti su stizale neprestano, prihod od reklamiranja je padao, budžeti redakcija su bili ograničeni, a povjerenje javnosti   u medije je opadalo. Pandemija je produbila navedene izazove, pri čemu je izazvala još vežću nesigurnost. Većina novinara sada radi od kuće, nije u mogućnosti da se sretne sa kolegama, kontaktima, ili sagovornicima. Neki od njih su pritisnuti velikom odgovornošdu jer pokušavaju da dostave pravovremene – i potencijalno spasonosne – informacije o krizi koja se brzo mijenja. Mnogi su ostali bez posla.

Medijska industrija mora da se osigura da radi sve što može u cilju pružanja podrške mentalnom zdravlju i dobrobiti novinara. Prema mišljenju Entonija Feinstajna (Anthony Feinstein), profesora psihijatrije na Univerzitetu u Torontu, ovdje se radi i o upravljanju individualnim odgovorima na krizu i o upravljanju vijestima koje potvrđuju suštinski rad novinara u ovakvim vremenima. U jednom intervjuu, Feinstajn mi je rekao da bi, umjesto da se brinu zbog stvari koje ne mogu kontrolisati – emocionalno iscrpljujuća navika koja može dovesti do katastrofalnog mišljenja – novinari trebalo da razmisle o tome šta mogu da promijene i da ograniče pažnju koju posvećuju onome što ne mogu promijeniti. U širem smislu, upražnjavanje zdravih navika – dovoljno sna, dobra ishrana, fizička aktivnost (čak i u zatvorenom prostoru), i povezivanje sa prijateljima i porodicom – od ključne je važnosti.

Većina ljudi bi mogla da se drži ovog savjeta. Ali, treća glavna preporuka Feinstajna – da uveče prije odlaska u krevet ne gledaju i ne čitaju vijesti – naročito je teška za ljude koji se bave izvještavanjem. Prema Feinstajnu, rješenje je u tome da se jasno razgraniče profesionalne uloge i odgovornosti – uključujudi i to gdje one prestaju.

Ukoliko to ne uradi novinar se izlaže riziku od moralne povrede – to je stres izazvan u situacijama kada  osoba  svjedoči,  izvršava  ili  ne  uspije  da  spriječi  djela  koja  su  suprotna  njenom  sistemu  vrijednosti.  (Pokazalo se da moralna povreda pogađa novinare koji se bave pitanjima kao što je prisilna migracija, na primjer). Ona može da dovede do ozbiljnih emocionalnih problema ukoliko se ne kontroliše i ne liječi.

Takođe,  novinarima  je  potrebna  i  direktna  podrška  njihovih  poslodavaca.  Bi-Bi-Si (BBC), Frans-Pres  (Agence  France-Presse -  AFP) i  Rojters  (Reuters) – koje  imaju  globalnu  radnu  snagu  sa  različitim  potrebama  –  su  tri  glavne  novinske  agencije  koje  su  u  svojim  planovima  za  odgovor  na  Kovid  -19  posvetile pažnju mentalnom zdravlju.

Ključna  lekcija  koju  treba  naučiti  iz  njihovih  strategija  jeste  značaj  komunikacije  i  razumijevanja. “Imamo  stalnu  komunikaciju  o  tome  šta  radimo,  trudimo  se  da  svi  shvate  poruke  –  da, mi  jesmo  novinska  agencija,  mi  imamo  misiju;  ali  prva  stvar  na  koju  mislimo  jeste  zdravlje  i  bezbjednost  naših  ljudi” rekao mi je Fil Četvind (Phil Chetwynd), direktor redakcije Frans Presa za vijesti iz svijeta.

Takođe, Kari Kobam (Kari Cobham), pomodnik direktora Udruženja za podršku novinarstvu Karter Centra u Atlanti, podstiče  direktore  da  se  potrude  da  timovi  koje  oni  vode  shvate  da  su  “njihova  dobrobit, jedinstvene porodične situacije i zajednica važni u ovim teškim vremenima.” Kako Feinstajn ističe, bilo bi veoma čudno ukoliko ne osjećamo neku vrstu anksioznosti usred trenutnog haosa. 

Konkretnije, direktori bi trebalo da rotiraju naporne  zadatke  kad  god  je  to  moguće  i  da  potvrde  pravovaljanost  osnovnih  poslova  novinara. Oni bi trebalo  i  da  stalno  informišu  zaposlene,  između  ostalog, i o tome koji su im resursi dostupni, kao i o svim izmjenama i dopunama smjernica ili politika. Takođe, trebalo bi da se redovno javljaju zaposlenima, da ih podstiču da podijele sva pitanja, brige, ili  povratne informacije, uključujudi i privatne, ako oni tako odluče.
 “Ali mi takođe moramo biti svjesni,” rekla mi je Roz Orčard (Roz Orchard) iz Rojtersa, da “stalna javljanja  mogu predstavljati opterećenje,” naročito u periodima kada se ljudi suočavaju sa konfliktnim iskustvima  fizičke izolacije i digitalne hiperpovezanosti. I, kao što Kobam ističe, direktori bi trebalo da se potrude da  zaštite sopstveno mentalno zdravlje.

Sve  ovo  bi  trebalo  da  služi  jačanju  osjećaja  povjerenja  i  zajednice  koja  ne  dozvoljava  da  se  novinari  osjećaju usamljeno ili nemotivisano, a da se pri tom ne pogoršavaju pritisci sa kojima se suočavaju. Kako  bi  pomogle  da  se  osigura  uspijeh,  medijske  organizacije  bi  trebalo  da  obezbijede  onlajn  obuke  za  direktore i da im daju alate  uz pomod kojih de podržati svoje timove na djelotvoran način.

Bi-Bi-Si to već radi, pored toga što nudi redovne virtuelne obuke o mentalnom zdravlju i prilagodljivosti. “Govorimo mnogo o svrsishodnosti,”  rekla mi je Sara Vord-Lili (Sarah Ward-Lilley ), glavni urednik Bi-Bi- Sija za vijesti i aktuelne događaje, jedna od vodedih ljudi u korporaciji za pitanja mentalnog zdravlja.

 Za one koji ne mogu da rade svoj novinarski posao na isti način kao što su ranije radili, pitanje  svrhe  može postati osjetljivo. Bi-Bi-Si ovaj problem rješava tako što se vrši revizije vještina, i one koji spadaju u ovu kategoriju –  recimo, jer obično rade na programu koji je ugašen ili im je tema oblast u kojoj trenutno  nema  novosti  –  premještaju  na  poslove  koji  odgovaraju  njihovim  vještinama  i  koji  se  mogu  obavljati  tokom  pandemije. Ali mnogi  drugi  možda  nemaju  takvu  opciju,  što  pojačava  osjećaj  besmislenosti  i  nesigurnosti – a to čini pristup resursima za mentalno zdravlje još značajnijim.

Novinari će još dugo u budućnosti osjećati efekte  Kovida –  19. Medijske kuće  moraju djelovati sada  kako bi se osigurale da ti efekti nede podrazumijevati ozbiljne posljedice po mentalno zdravlje.

Izvor: https://www.project-syndicate.org/commentary/covid19-mental-health-effects-on-journalists-by-hannah-storm-2020-05


Ovaj članak je dio projekta koji Institut za medije spovodi uz podršku britanskog Ministarstva vanjskih poslova, posredstvom Britanske ambasade u Podgorici I Nacionalnog fonda za demokratiju iz SAD-a. Stavovi izrečeni u ovom tekstu isključiva su odgovornost Instituta za medije I autora I ni na koji način ne odražavaju stavove donatora projekta.